U poslednje vreme digla se velika buka oko registracije električnih trotineta, a da li je to opravdano ili ne, prosudite sami! Mi smo uspešno registrovali trotinet i evo kako je to bilo u praksi…
Da biste registrovali trotinet potrebno je da odete na jednu od lokacija na kojima je moguća registracija. Spremite sve što je potrebno (specifikaciju trotineta, popunjen obrazac i izjavu, fotokopiju lične karte i dokaz o uplati administrativne takse. Detaljno uputstvo za registraciju, kao i svi potrebni obrasci nalaze se OVDE!
Zakazivanje nije potrebno, bar na lokaciji na kojoj smo mi bili. Na licu mesta predaju se dokumenta i osoba koja radi registraciju proverava da li se vaš model trotineta nalazi u bazi. To ukazuje da se centralna baza trotineta puni onako kako se novi model pojavi na registraciji, odnosno da država nije baš potpuno spremno ušla u ovaj proces. Taj utisak pojačava i činjenica da se kao važeća specifikacija prihvata i običan spisak parametara koji se traže, odštampan na A4 listu papira. U neku ruku takva odluka je i razumljiva, jer je za većinu trotineta praktično nemoguće nabaviti propisnu proizvođačku specifikaciju, ali istovremeno to može otvoriti vrata za razne zloupotrebe. Ipak, naglašavamo da vlasnik trotineta odgovara za specifikaciju koju podnosi, pa ako ona nije tačna, mogao bi u nekom hipotetičkom slučaju da snosi posledice.
Ali da se vratimo na proces registracije. Nakon unosa podataka, trotinet je fotografisan iz različitih uglova (slično kao prilikom registracije automobila). Fotografisane su sve oznake na njemu, serijski broj, odnosno bilo koji detalj koji bi mogao da posluži za jednoznačnu identifikaciju. Ukoliko trotinet može da se poveže sa aplikacijom na telefonu, slikaće se ekran telefona, na kome se vide specifikacije trotineta.
Po završetku slikanja, štampa se nalepnica a u dosije se upisuju serijski broj nalepnice, datum izdavanja i ime osobe koja ju je izdala. Vlasnik trotineta dobiće kopiju tih informacija, odštampanu na A4 formatu, preko kog se dijagonalno štampa tekst „Izdata nalepnica“. Nalepnica se lepi na neko vidno mesto na trotinetu i nakon plaćanja 2060 dinara, proces registracije završen.
Sve to traje petnaestak minuta. U našem slučaju niko nije proveravao da li je trotinet u skladu sa specifikacijom, odnosno da li je specifikacija u skladu sa stvarnim stanjem trotineta. Takođe, niko nije proverio da li je svetlosna signalizacija ispravna, da li su kočnice ispravne, kolika je maksimalna brzina trotineta, da li je masa praznog trotineta ista kao u specifikaciji… Drugim rečima, to što je trotinet registrovan, ne ukazuje ni na koji način da je on ispravan i u skladu sa zakonom propisanim parametrima. Sve se svelo na papirologiju i, ne možemo da se otmemo utisku da je pravi razlog ovog procesa samo uzimanje novca od vlasnika trotineta.
You must be logged in to post a comment.