Budućnost električnih i hibridnih vozila u svetu deluje veoma svetla sudeći prema međunarodnom projekcijama. Možda i toliko svetla da bi mogla da podseti na ekspanziju koju su krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih doživeli računari i mobilni telefoni (ili deceniju ranije televizori i video rekorderi) nakon što su postali pristupačni širokim masama. Prema predviđanjima nemačke kompanije Statista, godišnja prodaja e-vozila biće više nego udvostručena u narednih pet godina, sa 7,1 miliona u 2022. na 16,2 miliona u 2027.
Zvuči gotovo neverovatno i procena kompanije Morgan Stenli da će proizvođači automobila već od 2028. početi da gube novac na proizvodnji četvorotočkaša opremljenih motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a za sve koji su se zapitali kada će na ulicama biti više električnih i hibridnih automobila nego benzinskih i dizel i tu je odgovor manje-više poznat – 2048. Godinu pre toga dostići će još jedan impozantan rezultat. Na putevima će ih biti – 1.000.000.000.
I koje god predviđanje da se pogleda, industrija električnih i hibridnih vozila i njihovo prisustvo u našem okruženju rašće gotovo eksponencijalno kao i mnogi drugi sektori intenzivno oslonjeni na tehnologije i inovacije. Jedino otvoreno pitanje sada je gde smo tu mi odnosno tržište Srbije? Ako se ima u vidu da je u 2021. kod nas bilo registrovano oko dva miliona vozila od čega tek 1.500 električnih i hibridnih, jasno je da nam treba brza reakcija.
“Tri su ključna preduslova da brže prelazimo na čistiji prevoz. Prvi je da učinimo električna i hibridna vozila dostupnijim i privlačnijim. I to ne mora da znači samo direktno subvencionisanje cene novcem poreskih obveznika. Postoje različita rešenja u svetu, počev od poreskog oslobođenja pa do drugih nefinansijskih podsticaja kao što je besplatan parking i izuzeće od plaćanja putarina ili niža cena za ove usluge, mogućnost vožnje kroz „žute“ trake, besplatno punjenje na javnim punjačima” kaže direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.
Primera radi, u Irskoj je za 50% umanjena putarina za električna, a 25% na hibridna vozila. Primeri besplatnog ili povlašćenog parkinga mogu se naći u Londonu, Berlinu i drugim gradovima. U Velikoj Britaniji postoji i subvencionisanje nabavke punjača za električna vozila u novim zgradama, gde subvencija podrazumeva pokrivanje 75% troškova nabavke i instalacije punjača, a do maksimalno 350 funti.
“Drugi i treći preduslov direktno su povezani sa infrastrukturom odnosno dostupnošću punjača za ova vozila. Pre svega, potrebno je pojednostaviti administrativnu proceduru za postavljanje punjača, a potom i urediti uslove naplate punjenja vozila električnom energijom. Konkretna rešenja za ove izazove NALED je dao u prvoj Sivoj knjizi inovacija koja je pripremljena u okviru StarTech programa za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji privrede Srbije, a koji je podržala kompanija Philip Morris International” ističe Vasiljević.
Srbija je u prethodnih nekoliko godina napravila prve korake u pogledu rešavanja tri ključna izazova. Odlučila se za direktno subvencije za nabavku vozila i na prvom godišnjem konkursu 2020. podržala kupovinu 242 električna i hibridna vozila, a prošle godine još 504. Interesovanje građana za ovu vrstu vozila postoji što je potvrdilo i nedavno NALED-ovo istraživanje u kojem je 86 odsto građana reklo da bi se odlučilo za kupovinu. S druge strane, problem ostaje cena zbog čega su različiti vidovi podsticaja itekako potrebni. Standardni automobil košta u proseku oko 10.000 evra, hibridni dva puta više, a električni oko 30.000 dok je većina građana spremna da izdvoji najviše 3.000 evra iznad cene konvencionalnih i očekuju da država pokrije polovinu ukupnog troška.
Kada je reč o pratećoj infrastrukturi, učinak države je slabiji. Očekuje se da će do kraja ove godine na autoputevima biti ukupno 18 javnih punjača što ne samo da je malo već i ne prati očekivanja građana koji su, prema stavovima iznetim u istraživanju, najviše zainteresovani da električna i hibridna vozila pune kod kuće, na benzinskim stanicama, javnim mestima ili poslu, a ponajmanje na autoputu. Taj raskorak donekle kompenzuju društveno odgovorne kompanije koje postavljaju punjače ispred svojih objekata poput filijala banaka i tržnih centara.
“Na sve veću popularnost električnih i hibridnih vozila utiče i visoka svest građana o njihovim prednostima. Kao i u svetu, i građani Srbije kao glavnu prednost vide smanjenje emisije štetnih gasova. Pozitivno ocenjuju i niži nivo buke koju proizvode u odnosu na benzince i dizelaše, kao i dugoročno niže troškove održavanja zbog značajno manjeg broja pokretnih delova koji se u njih ugrađuju. Prednosti električnih i hibridnih vozila su očigledne i upravo zato bi uvođenje različitih vrsta nefinansijskih podsticaja i pojednostavljenje procedura za postavljanje punjača bili prvi dobri koraci da otvorimo vrata građanima i privredi za brži prelazak na e-vozila, a da ne moramo da čekamo da država bude pokretač velike promene. Rešenja su ponuđena i smatramo da bi nova Vlada Srbije i resorno ministarstvo trebalo ovom pitanju da daju zapaženo mesto” zaključuje Vasiljević.
You must be logged in to post a comment.