Da nema Olimpijskih igara, ne bi bilo načina za podsticanje brzog rasta različitih tehnologija. Brojne tehnološke oblasti doživele su rast zahvaljujući ovim elitnim igrama, uključujući sajber bezbednost, pametne gradove, pametne prevozne sisteme, Big Data revoluviju, reciklažu otpada, praćenje igrača i sisteme za nadzor. Igre su katalizator koji naučnike, inženjere i druge eksperte podstiču da osmisle unapređene proizvode koji mogu biti predstavljeni milionima ljudi i koji vode do zdravog i produktivnijeg načina života. Pomoću detaljnog planiranja sajber bezbednosti, Olimpijske igre su bezbedne, a okvir je uspostavljen kako bi bio usklađen sa zahtevima globalnog razvoja. Mogu li Olimpijske igre da odgovore na izazove i osiguraju nastavak tehnološke evolucije?
Istraživanje pokazuje da je mnogo toga ugroženo: od kritičnih infrastruktura do zdravstva i ekoloških problema. Svim ovim pitanjima treba se baviti na adevkvatan način u potrazi za svetlom budućnošću. Brojke podržavaju ovu brigu. Tokom Igara u Pekingu 2008. godine, prijavljeno je oko 190 miliona sajber napada (12 miliona dnevno). Tokom Igara u Londonu 2012. godine, sajber kriminalci su obavili više od 200 miliona neuspešnih napada na zvaničnom sajtu ovog događaja. Tokom Igara u Sočiju 2014. godine, prijavljeno je 322 miliona napada, a potom i 570 milliona napada tokom Olimpijskih igara u Riju 2016. godine.
Koji su najverovatniji vektori napada tokom predstojećih Olimpijskih igara? Evo šta misle stručnjaci iz globalne, neprofitne inicijative Securing Smart Cities:
∙ Sajber napadi na onlajn usluge za izdavanje karata, rezervacije, raspored sedenja, hotele, usluge prevoza i poručivanje hrane (compromise ili Denial-of-Service napad)
∙ Sajber napadi na sisteme za autentifikaciju i autorizaciju
∙ Napadi na robotičku mašineriju, onesposobljavanjem ili daljinskom kontrolom.
∙ Napadi na fizičke sajber operativne tehnologije: grejanje, ventilacija i klimatizacija (KGH sistemi), liftovi, svetla za hitne slučajeve, saobraćajna signalizacija, postrojenja za prečišćavanje vode, kanalizacione pumpe, dronovi za nadzor i kamere….
∙ Napadi na zaposlene i učesnike Igara („fišing”, hakovanje, daljinski nadzor ili manipulacija podacima, ucenjivanje…)
∙ Napadi na infrastrukturu države, obrada/distribucija vode, električna energija/struja, transport/avio-kompanije, bankarstvo, usluge e-uprave…
∙ Napadi i manipulacija sudijama/sistemom ocenjivanja, podacima i/ili odlukama o bodovanju
∙ Napadi i manipulacija nadzorom sportista (supstance za poboljšanje psihofizičkih sposobnosti) ili senzorima za nadgledanje (koji se koriste za poboljšanje njihovih programa vežbi i rezultata)
∙ Manipulacija sistemima za analizu podataka i algoritama (koji pomažu da se predvidi saobraćaj, gustina naseljenosti, vremenski uslovi, zahtevi za vodom/električnom energijom/skladištem…)
∙ Širenje glasina na društvenim mrežama može takođe značajno uticati na Olimpijske igre. Lažni profili mogu postovati lažne poruke koje mogu izazvati paniku među ljudima ili slične probleme.
Mohamad Amin Hasbini, viši istraživač bezbednosti iz kompanije Kaspersky Lab, kaže: „Uobičajeno je da na svakom olimpijskom događaju svedočimo izložbi neverovatnih i futurističkih tehnologija za kanalisanje komunikacije, poboljšanje korisničkog iskustva i osiguravanje uspeha svakog događaja. Zbog široke upotrebe tehnologija na Igrama, one su privukle i veliki broj hakera koji pokušavaju da pronađu način da slome sisteme i izazovu haos. Ovo utiče na stvaranje situacije u kojoj sajber bezbednosni izazovi nisu samo pitanje sigurnosti, već pružaju i priliku da pokažemo svetu da smo sposobni da se uspešno nosimo sa pretnjama koje su oko nas.“
You must be logged in to post a comment.