Nastanak Interneta se vezuje za mnoge datume, ali je jedan od najprihvaćenijih 1. januar 1983, mada pojedini smatraju da je nastao još 1961. godine. Internet kakav danas znamo počinje da dobija svoje obrise 1989. godine. Teško da je iko mogao da zamisli kakav će uticaj imati na čovečanstvo.
Internet? Neće to dugo.
Ni nekoliko godina nakon nastanka, mnogima nije bilo jasno u šta će se pretvoriti Internet. Pol Kruger, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, je 1998. godine izjavio da će najkasnije do 2005. postati jasno da uticaj Interneta na ekonomiju nije ništa veći od uticaja faks mašina. Kao što možete da zamislite, „Internet“ je zapamtio ovu njegovu izjavu, koja ga i danas proganja. Pogrešnih procena je bilo i u drugim oblastima, kao kada je direktor IBM-a procenio da na svetskom tržištu postoji potreba za, možda, pet kompjutera. Ruku na srce, to je bilo davne 1943. godine, pa mu i ne možemo mnogo zameriti.
Koliko je zapravo velik?
Danas je većini teško da zamisli život bez Interneta. Nakon godina rasta, postao je toliko velik, da nam je teško sagledati šta sve obuhvata. Različiti izvori navode različite podatke, ali čak i ako cifre nisu u potpunosti tačne, dovoljne su da se stekne prava slika.
Za početak, procene su da na svetu ima oko 5,5 milijardi korisnika Interneta (od čega samo u Kini gotovo milijardu). Zvanični podatak je da Zemlja ima oko 8 milijardi stanovnika, što znači da gotovo 70% ima pristup globalnoj mreži. Naravno, procenat drastično varira od države do države. Na primer, u Danskoj, Islandu, ali i Kuvajtu i Kataru, oko 98% stanovništva ima pristup Internetu. Kako mi tu stojimo? Osrednje. Internet je, makar jednom u poslednja tri meseca, koristilo malo više od 80% stanovnika Srbije, a njih gotovo 4 miliona to radi svakog dana.
A sajtova… koliko vam duša hoće
Ovaj podatak će vas možda iznenaditi. Na svetu postoji gotovo dve milijarde sajtova! Nemojte mešati broj sajtova i broj naziva domena (to je ono što najčešće zovemo „domen“), jer ovih potonjih ima oko 370 miliona. Ne zaboravite da se u okviru jednog naziva domena može nalaziti više sajtova. Doduše, stvari postaju jasnije ako se uzme u obzir da je aktivno samo 200 miliona, odnosno 10% od ukupnog broja sajtova.
Očekivano najviše ima onih na engleskom jeziku, oko 26%, na drugom mestu su oni na kineskom, sa oko 20%, a slede ih sajtovi na španskom, sa oko 8%. I na ovome se može videti stepen razvoja neke zemlje, jer hindi, zvanični jezik u Indiji, drugoj najmnogoljudnijoj državi na svetu nije u prvih 10, kada je zastupljenost na sajtovima u pitanju.
Hosting je veoma bitan
Stranica sajta se učitava duže od 3 sekunde? Nedopustivo, kaže čak 40% posetilaca, jer će odustati ako se sajt učitava sporije od pomenute brojke. Procene su da vlasnici sporih sajtovi godišnje izgube potencijalnu zaradu u vrednosti od čak pola milijarde EUR. WordPress pokreće nešto malo manje od polovine svih sajtova koji koriste neki CMS, što ga čini ubedljivo najpopularnijim CMS-om na svetu. Ako i vi planirate da napravite sajt baziran na WordPressu, poznata hosting kompanija SuperHosting, ima odlična rešenja i alate, a u toku je i promocija tokom koje svi koji zakupe hosting (i to bilo koji paket, uključujući i onaj najjeftiniji) potpuno besplatno dobijaju .RS domen. Uz to, hosting paketi su im na akciji do kraja oktobra, sa popustima od 66% do čak 75%.
Da te pitam
Ljudi su radoznala bića, a to Google zna najbolje, jer svakog dana ponudi odgovore na više od pet i po milijardi upita u svom pretraživaču. Kad je počinjao, septembra 1998. godine, imao je oko 10.000 upita dnevno. Da, malo je narastao u međuvremenu. U stvari, toliko je narastao da se više od 90% svih upita na pretraživačima obavi baš na Google-u.
Želite odgledati SVE što se postavlja na Youtube? Neće moći. Svakog minuta se na YT postavi više od 500 sati video materijala. I Supermen bi se pomučio da odgleda sve to. A šta ljudi rade kad ne gledaju Youtube? Nije teško pogoditi. Više od 4,5 milijardi ljudi koristi društvene mreže, pri čemu i dalje dominira Facebook.
Koliko se para „vrti“?
Uh, zavrteće vam se u glavi. Procene su da će vrednost svetske online prodaje u ovoj godini biti preko 5 biliona EUR. Da, biliona, ne milijardi. To vam je 5 hiljada milijardi EUR.
Ako ovo čitate, znači da ste i vi deo ove statistike. A ona kaže da prosečan korisnik mesečno generiše Internet protok od gotovo 50 GB. Jeste li vi ispod ili iznad ovog proseka?
You must be logged in to post a comment.