Novo istraživanje nezavisnih konsultanata kompanije Smithers pokazuje da izrada etiketa na zahtev može uštedeti evropskim preduzećima značajnu energiju, smanjiti masivni otpad i otpad od mastila i učiniti postupak etiketiranja daleko efikasnijim i održivijim.
Ako bi se evropska preduzeća preusmerila na korišćenje inkdžet etiketiranja na zahtev svake godine bi se mogle postići uštede energije od 28,7 miliona kWh, što je ekvivalentno osvetljenju 95.960 domova i jednako smanjenju od 6,7 miliona tona CO2. Inkdžet štampa na zahtev takođe može eliminisati 180 miliona kvadratnih metara otpada od etiketa, što je ekvivalentno pokrivanje 25.264 fudbalskih terena, a smanjiće se i otpad od mastila za procenjenih 619 tona, što je ekvivalentno težini koju imaju 41 autobusa na dva sprata.
Smithers je preduzeo istraživanje kako bi uporedio i procenio održivost različitih procesa štampe i kako ih brendovi mogu primeniti da bi pomogli u postizanju svojih ciljeva održivosti. Analizirana su preduzeća koja koriste niz komercijalnih procesa termalnih transfera i internih inkdžet štampanja u boji i izračunat je uticaj na održivost od zaliha etiketa do primene u 5 ključnih kategorija: energija, otpad, potrošni materijal, skladištenje i transport i obloge za odlepljivanje.
Zaključak studije je da da bi korišćenje inkdžet tehnologije za štampanje etiketa u sopstvenom pogonu moglo imati velike komercijalne i operativne koristi, ali takođe i vidljive ekološke koristi, uključujući značajno smanjenje energije, otpada i potrošnog materijala, što bi moglo pomoći kompanijama da ispune sledeće ciljeve održivog razvoja UN-a:
- SDG 7 Pristupačna i čista energija
Inkdžet je daleko manje energetski intenzivan postupak i može potrošiti samo 1% energije za isto područje na kome se štampa.
- SDG 8 Dostojanstven rad i ekonomski rast
- Inkdžet štampanje može da obezbedi efikasnost troškova i poboljšanje marže za korisnike etiketa
- SDG 9 Industrijske inovacije i infrastruktura
Inovativna inkdžet tehnologija može smanjiti otpad od materijala za nalepnice i zastarelost zaliha.
- SDG12 Odgovorna potrošnja i proizvodnja
Tokom inkdžet štampanja dolazi do značajnog smanjenja otpadnih materijala (npr. traka) u odnosu na štampu sa termalnim prenosom.
Ciaran Little, potpredsednik odeljenja za informacije iz kompanije Smithers, prokomentarisao je: „Tržište štampanja etiketa prolazi kroz značajne promene jer preduzeća nastoje da iskoriste nove digitalne tehnologije i odgovore na rastuću potražnju potrošača za personalizacijom i blagovremenom isporukom. Kao rezultat toga, tržište štampanja digitalnih etiketa brzo raste na račun procesa analognog štampanja. Brendovi su sve više svesni prednosti kućnog rešenja za štampu etiketa za poboljšanje brzine, fleksibilnosti i kvaliteta, istovremeno smanjujući otpad, zastarelost i kašnjenja.
„Inkdžet štampanje nalepnica u boji danas je često najodrživiji i operativno najefikasniji izbor.
Eliminiše tradicionalne probleme termalnog štampanje bez dodatnih odlaganja, prekida, otpada ili neprijatnosti. Nema više unapred štampanih zaliha etiketa, zastoja u proizvodnji, izgubljenih narudžbina ili kasnih isporuka. Takođe poboljšava vizuelnu identifikaciju, efikasnost i fleksibilnost.”
Tvrtko Ljubić, Business Systems menadžer u Epsonu, prokomentarisao je: „Etikete su od ključne važnosti za poslovanje brendova u širokom spektru sektora. Izbor pravog postupka štampanja etiketa može pružiti značajne komercijalne prednosti u pogledu brzine na tržištu, fleksibilnosti i kvaliteta, što sve može pozitivno poboljšati korisničko iskustvo i podstaći prodaju. Sada se sve više i više brendova prebacuje na sopstveno inkdžet štampanje etiketa u boji na zahtev, jer to može značajno doprineti postizanju ciljeva održivosti kompanije, kao i poboljšanju poslovanja.
„Odabirom inkdžet štampanja etiketa na zahtev može se značajno smanjiti ukupna potrošnja energije, smanjiti otpad i zastarelosti, kao i ukupna upotreba potrošnog materijala, posebno traka od termičkog prenosa, ali i mastila. Optimizacija lanaca snabdevanja i buduće inovacije u oblogama za odlepljivanje, kao i sve veće usvajanje recikliranja kertridža sa mastilom mogu dodatno povećati prednosti održivosti prelaska na sopstvenu inkdžet štampu. ”
Energetski intenzivno
Izveštaj otkriva kako su komercijalni štamparski procesi energetski intenzivni sa tradicionalnim flexo štampačem etiketa koji koristi oko 39 kWh na 1000 kvadratnih metara odštampanih etiketa. Ako na toj nalepnici postoje promenljivi podaci odštampani termičkim prenosom, zajednička potrošnja energije iznosi 41 kWh na 1000 kvadratnih metara. Inkdžet je daleko manje energetski intenzivan proces i može da iskoristi samo 1% te energije za iste kvadraturu. Ako bi se ukupno tržište nalepnica na zahtev prebacilo na inkdžet tehnologiju, to bi moglo uštedeti 28,7 28,7 milijuna kWh godišnje, dovoljno energije za više od 14.4 miliona kilometara u električnom vozilu ili za osvetljavanje 95,960 domova na godinu dana.
Smanjenje otpada
Smithers procenjuje da se do 11% materijala za etikete izgubi u procesu od zaliha etiketa do konačne primene. To može biti rezultat pokretanja i pripreme ili jednostavno rezultat grešaka u štampanju. Oba se mogu eliminisati prebacivanjem na inkdžet štampače u boji na zahtev. Smithers računa da bi ušteda materijala godišnje, ako bi tržište prešlo na inkdžet, mogla iznositi 180 miliona kvadratnih metara, što je ekvivalentno 25.264 fudbalskih terena.
Jedan od ključnih izazova održivosti u štampanju termalnim prenosom je upotreba trake. Za svaki odštampani kvadratni metar nalepnice koristi se i značajna količina trake, bez obzira na pokrivenost mastilom. Ovo se može koristiti samo jednom i ne može se lako reciklirati. Ako se postupak termičkog prenosa koristi za generisanje dve ili više boja, tada će biti potrebno koristiti još dve trake, što dodatno povećava količinu upotrebljene trake.
Odlaganje trake se često ne uzima u obzir kada se računa ukupni trag održivosti brendova. Međutim, ako bi se sva trenutna štampa za termalni prenos etiketa prebacila na inkdžet, uštede bi mogle biti značajne. Ako bi preduzeća prešla na inkdžet štampu nalepnica na zahtev, uštede bi bile od 109 miliona kvadratnih metara trake (15.333 fudbalskih terena) i 619 tona mastila (41 autobus).
You must be logged in to post a comment.