U eri usvajanja oblaka i veštačke inteligencije, potražnja za propusnim opsegom centara podataka je naglo porasla, što je dovelo do eksponencijalnog širenja centara podataka širom sveta. Međutim, novi centri podataka se suočavaju sa ograničenjima održivosti, prostora i budžeta. Kreatori politike prepoznaju prednosti centara podataka za produktivnost, ekonomski rast i istraživanje, ali i dalje postoji tenzija oko njihovog uticaja na lokalne zajednice, upotrebu vode i električne energije. Najbolje rešenje je u optimizaciji infrastrukture centra podataka kada već moramo da otključamo više performansi, a da i dalje imamo na umu ograničenja koja postoje.
Naši gradovi, naši potrošački proizvodi i naš svet će postati digitalniji i potrebno nam je više računara da bismo bili u toku. Optimizacija infrastrukture centra podataka koju već moramo da otključamo više performansi je najbolji način na koji centri podataka mogu da pretvore ograničenja u priliku za konkurentsku prednost.
Zašto je optimizacija data centra važna
Direktori informacionih tehnologija i IT lideri se sve više suočavaju sa pozivima da obezbede osnovnu računarsku infrastrukturu visokih performansi u svim svojim preduzećima i da se bave novim, zahtevnijim slučajevima korišćenja, uz balansiranje obaveza u pogledu održivosti, prostornih i budžetskih ograničenja. Mnogi su nastojali da izgrade nove centre podataka direktno kako bi zadovoljili potražnju i uparili ih sa energetski efikasnim tehnologijama kako bi minimizirali njihov uticaj na životnu sredinu.
Na primer, LUMI (Velika objedinjena moderna infrastruktura) superkompjuter, jedan od najmoćnijih u Evropi, koristi 100% hidroelektričnu energiju bez ugljenika za svoje operacije i njegova otpadna toplota se ponovo koristi za grejanje domova u obližnjem gradu Kajani u Finskoj. Postoji mnogo drugih primera kao što je LUMI koji pokazuju značajan napredak koji je industrija centara podataka postigla u rešavanju potrebe za energetskom efikasnošću. Ipak, sama energetska efikasnost neće biti dovoljna da napaja rastuće zahteve veštačke inteligencije za koju se očekuje da će povećati kapacitet skladištenja podataka u centru podataka. Prema IDC-u, eksterni sistemi za skladištenje podataka u EMEA su porasli za 3,6% u trećem kvartalu 2024., pri čemu su poslovni serveri u EMEA takođe snažno porasli sa rastom od 25% (IDC , Pregled tržišta infrastrukture EMEA, 3K24, dokument #EUR152335525, februar 2025.).
Veći energetski zahtevi veštačke inteligencije takođe će zahtevati energetski efikasnije dizajne koji će pomoći da se obezbedi skalabilnost i da se adresiraju ekološki ciljevi, a pošto se kvadratura centra podataka, zemljište i električne mreže približavaju kapacitetu, jedan od načina da se optimizuje dizajn je nadogradnja sa starih servera. Centri podataka su skupe investicije, a neki CIO i IT lideri pokušavaju da nadoknade troškove tako što će raditi sa svojim hardverom što je duže moguće. Kao rezultat toga, većina centara podataka još uvek koristi hardver star 10 godina (Dell) i proširuje računar samo kada je to apsolutno neophodno.
Iako bi izgradnja novih centara podataka mogla biti neophodna za neke, postoje značajne mogućnosti za nadogradnju postojeće infrastrukture. Nadogradnja na novije sisteme znači da centri podataka mogu efikasnije da ostvare iste zadatke. Kapacitet globalnog IT centra podataka će porasti sa 180 Gigavata (GW) u 2024. na 296 GW u 2028., što predstavlja 12,3% CAGR, dok će potrošnja električne energije rasti po višoj stopi od 23,3% sa 397 Teravatt sati (TWh) na 915 TWh u 2028., Za stare centre podataka to znači manje servera uz zadržavanje istog propusnog opsega.
Ovo može da ostavi značajan prostor za buduće IT potrebe, ali takođe stvara prostor za eksperimentisanje koje je apsolutno neophodno u AI radnim opterećenjima u ovom trenutku. Oni mogu da iskoriste prostor za pravljenje jeftinijeg dokaznog koncepta polu-ormana pre nego što to dovede do veće izgradnje i da koriste nove hiperefikasne čipove da pomognu u smanjenju potrošnje energije i zahteva za hlađenjem, brže nadoknađujući investicije.
Šta tražiti u nadogradnji
Postoji mnogo faktora koje treba uzeti u obzir pri nadogradnji servera i ne postoji rešenje koje odgovara svim potrebama data centra. Ne radi se samo o kupovini najmoćnijeg čipa koji se može priuštiti. Da , značaj dobrog čipa za energetsku efikasnost ne može se preceniti, ali svaki centar podataka ima različite potrebe koje će oblikovati hardverski i softverski stog koji im je potreban za najefikasniji rad.
Firma za digitalno oglašavanje, Criteo, morala je da odgovori na izazov povećanja broja ponuda za digitalne oglase u realnom vremenu, a da pritom ostane u okviru svojih ograničenja potrošnje energije. Primenom AMD EPYC procesora 4. generacije, uspeli su da ispune 16 puta više ponuda za digitalne oglase u realnom vremenu sa polovinom broja servera koje je Criteo koristio u 2020. godini, dok je ostao u granicama potrošnje centra podataka po ormanu.
Slično kao i Criteo, donosioci IT odluka bi trebalo da traže provajdere koji mogu da isporuče infrastrukturu centara podataka od kraja do kraja u velikom obimu kombinujući čipove visokih performansi, umrežavanje, softver i stručnost u dizajnu sistema. Na primer, pravi fizički stalci olakšavaju zamenu novim kompletom kako se potrebe razvijaju, a otvaranje softvera je podjednako važno za dobijanje različitih delova softverskog steka od različitih provajdera koji međusobno razgovaraju.
Pored toga, provajderi koji kontinuirano ulažu u dizajn sistema svetske klase i mogućnosti AI sistema biće najbolje pozicionirani da ubrzaju AI hardverske i softverske planove preduzeća.
Unapređenje Data centra
Kako naše oslanjanje na digitalne tehnologije nastavlja da raste, raste i naša potreba za računarskom snagom. Važno je uravnotežiti potrebu za više računarskih nekretnina sa ciljevima održivosti, a put napred je u tome da se na najbolji način iskoristi postojeća nekretnina koju imamo. Ovo je velika prilika da pametno razmislite o ovome i pretvorite očiglednu napetost u ogromnu prednost. Korišćenjem prave računarske arhitekture, centri podataka mogu efikasnije da ostvare iste zadatke, stvarajući prostor za buduće tehnologije koje će transformisati poslovanje i živote.
Aleks Trošin, AMD-ovv menadžer marketinga proizvoda – poslovna jedinica za EMEA, preduzeća i HPC servere
You must be logged in to post a comment.