Kaspersky Lab otkriva: kako se dobijaju „digitalno prenosive bolesti”

Nova studija pokazuje porast „digitalno prenosivih bolesti – kompjuterski virusi pokupljeni tokom gledanja sadržaja za odrasle

• Svaki treći od 10 odraslih (30 odsto) pokupio je neki digitalni virus nakon gledanja onlajn sadržaja za odrasle.
• Britanci u proseku gledaju sadržaj za odrasle na svojim kompjuterima pet puta nedeljno, dok petina (20 odsto) koristi svoj poslovni uređaj za pristup pornografskom sadržaju.
• Usled osećaja sramote zbog „digitalne infekcije”, jedan od 6 (17 odsto) korisnika okrivilo je nekog člana porodice za viruse na svom kompjuteru.
• Četvrtina ispitanika (25 odsto) priznalo je da nisu znali da se pametni telefoni i tableti mogu zaraziti, otkriva novo istraživanje tima za sajber bezbednost u kompaniji Kaspersky Lab.
• Novi video otkriva deset najčešćih „digitalno prenosivih bolesti” i njihove simptome: https://we.tl/9k41yrmDu4

Gotovo trećina odraslih Britanaca (30 odsto) zaradila je virus na svom laptop računaru, kompjuteru ili mobilnom uređaju nakon gledanja onlajn sadržaja za odrasle – rezulatati su novog istraživanja, koje takođe otkriva da neupotrebom adekvatne zaštite, mnogi rizikuju dobijanje „digitalno prenosive bolesti”.

Novo istraživanje antivirus provajdera kompanije Kaspersky Lab, sprovedeno na 1000 odraslih, otkriva da je zbog osećaja krivice usled digitalne infekcije, jedan od šest ispitanika (17 odsto) okrivilo nekog od članova porodice za inficiranje uređaja, nakon što su oni sami posećivali stranice za odrasle.

Ispitanici su izjavili da sadržaj za odrasle gledaju na svojim kompjuterima ili drugim uređajima, u proseku pet puta sedmično, dok dve petine (41 odsto) priznaje da takav sadržaj gledaju makar jednom dnevno, provodeći u proseku 23 minuta pretražujući sadržaj na veb stranici. Kada se ovo prevede na godišnji nivo, broj sati provedenih u pretraživanju porno sadržaja iznosi 104 sata – ili više od 4 dana. Petina ispitanika (20 odsto), priznalo je da sadržaj za odrasle gleda i na poslu, koristeći za to poslovni kompjuter, tablet ili telefon.

Više od 12 odsto ispitanika, otkrilo je da nema naviku „safe surfing-a”, odnosno da nema nikakvo bezbednosno rešenje instalirano na kompjuterima ili drugim uređajima koje koriste. Četvrtina ispitanih (25 odsto) imala je pogrešno uverenje da bezbedno pretražuje sajtove za odrasle putem pametnih telefona ili tableta – misleći da ovi uređaji ne mogu biti zaraženi.

Novo globalno istraživanje kompanije Kaspersky Lab otkriva da mobilni malveri često vrebaju korisnike, krijući se iza sadržaja za odrasle – istraživači su primetili 23 porodice Android malvera koji koriste pornografski sadržaj kako bi zamaskirali svoju pravu funkciju.

Dejvid Džakobi (David Jacoby), govornik i stručnjak za internet bezbednost u kompaniji Kaspersky Lab, izjavio je: „Оdrasli Britanci često bivaju ’uhvaćeni na delu’, kada se radi o onlajn surfingu, a mnogi od njih ne koriste nikakvo sredstvo „sajber kontracepcije“.

„U 2017. godini, otkrili smo najmanje 27 vrsta PC malvera koji su namenjeni posebno za krađu korisničkih podataka na sajtovima za odrasle koji zahtevaju pretplatu. Sajtovi za odrasle privlačni su sajber kriminalcima jer imaju ogroman broj korisnika koje mogu da zaraze, dok je, pri tom, verovatnoća da će neko od tih korisnika prijaviti infekciju veoma mala, zbog sramotnog načina na koji su infekciju dobili.

„Kompanija Kaspersky Lab se svakodnevno susreće sa oko 323 000 malver bagova koji su dizajnirani da vam ukradu identitet, ugroze kompjuterske fajlove ili vas ucenjuju”

Petina ispitanika (19 odsto) mislilo je da je bezbedno dok koriste svoje veb pretraživače podešene na „privatni“ mod, dok je 28 odsto verovalo da su njihovi kompjuteri bezbedni od virusa ukoliko izbrišu svoju istoriju pretrage.

Od onih koji su ispitani, 18 odsto priznalo je da je lagalo o dobijanju digitalnog virusa, jer su mislili da potiče od pretraživanja sajta za odrasle. Petina (20 odsto) otkrila je da ih je na delu uhvatio prijatelj, član porodice ili partner, dok su gledali sadržaj za odrasle.

Deset digitalno prenosivih bolesti koje mogu naškoditi vašem uređaju, kada gledate sadržaj za odrasle:

1. Trojan virusi – Mogu se maskirati da izgledaju kao nevini programi, ali u sebi nose štetan sadržaj.
2. Slučajno skidanje sadržaja sa interneta (Drive-by downloads) – Slučajno skidanje sadržaja sa interneta je uobičajen način širenja malvera. Sajberkriminalci traže nebezbedne veb stranice da bi tamo posadili maliciozne fragmente koda (malicious script) u kod na stranicama: oni koriste sve „nezakrpljene” aplikacije na vašem računaru, čime vas direktno inficiraju kada posetite sajt.
3. „Krađa klikova” (Click-jacking) – Krađa klikova jeste prevara korisnika da klikne na veb stranicu, misleći da klikće na nešto potpuno drugo. Krađa klikova može biti korišćena kako bi bio instaliran malver, dobijen pristup nekom od žrtvinih naloga, ili kako bi bilo pristupljeno žrtvinoj kameri.
4. Tinder botovi – Automatski programi koji su dizajnirani tako da se maskiraju kao pravi ljudi na sajtu za upoznavanje pokušavajući da namame ljude da kliknu na njih, sa ciljem da im žrtve prevarom otkriju poverljive podatke.
5. Cat-Phishing prevara – Sajber kriminalci koji su na sajtovima za upoznavanje ili u „čet sobama”, ohrabruju ljude da kliknu na linkove za „seks-čet uživo“ ili na fotografije za odrasle
6. Ransomware virusi – Sajber kriminalci koriste „blokatore” kako bi onemogućili žrtvi da pristupi svom uređaju, često im govoreći da je to zbog „ilegalnog pornografskog sadržaja” koji je pronađen na njihovom uređaju – malo je verovatno da će neko ko je pristupio pornografskom onlajn sadržaju ovo prijaviti policiji
7. Crvi – Program koji kopira, ali ne ispisuje svoj kod na drugim fajlovima: umesto toga, instalira se na žrtvinom uređaju i traži način za širenje na druge uređaje
8. Pornware virus– Može biti legitiman program ali i adver (adware) koji je instalirao neki drugi maliciozni program, dizajniran tako da isporuči neprikladan sadržaj žrtvinom uređaju
9. Spyware virus – Softver koji omogućuje napadaču da tajno prikupi informacije o žrtvinim onlajn aktinostima i tajno ih prenese sa njihovog uređaja
10. Lažni antivirus program – Lažni antivirus programi oslanjaju se na strah ljudi od malicioznog softvera za koji misle da im je instaliran dok su gledali pronografiju

Poslednje globalne brojke iz kompanije Kaspersky Lab otkrivaju da se 25,4 odsto (minimum 1,2 miliona) korisnika telefona susrelo sa malver napadom barem jednomt u 2017. godini, dok je 199 miliona veb adresa prepoznato kao maliciozno. U 2017. godini je zabeleženo milijardu malicioznih, onlajn napada.