Ko prati vaš digitalni otisak? 8 saveta za bezbednije samoizražavanje na internetu

Umreženo društvo menja način na koji razumemo privatnost. Jedna ili druga vrsta prisutnosti na mreži je sastavni deo svakodnevnog života mnogih ljudi. Međutim, neopreznost pri deljenju informacija na internetu može predstavljati rizik, čak i kada ste oflajn. Kako se bezbednost ličnih podataka može unaprediti?

Kupovina odeće ujutru i isprobavanje iste uveče bez izlaska iz kuće, poboljšanje kondicije tokom treninga proverom vitalnih znakova u realnom vremenu i obavljanje svih poslova na daljinu – ovo su samo neke od mogućnosti koje nudi umreženi svet. Mnogi korisnici interneta takođe vole da koriste društvene mreže, mesindžere i ostale platforme za razmenu poruka na daljinu, bilo zbog posla ili iz zadovoljstva.

Ipak, neoprezno deljenje informacija na internetu može imati negativne posledice: kada su komentari, fotografije ili drugi lični sadržaj vidljivi velikom broju ljudi, oni obično privlače pažnju – ali ne uvek samo poželjnu. Uz to, informacije se izuzetno brzo šire internetom u poređenju sa fizičkim svetom i nakon njihovog objavljivanja onlajn, gotovo je nemoguće ukloniti ih. Stoga bi sastavni deo svakog onlajn prisustva trebalo da bude preduzimanje odgovarajućih mera za zaštitu ličnih podataka.

Svest o bezbednosti često je prilikom korišćenja onlajn servisa i dalje na niskom nivou, kao što pokazuje istraživanje kompanije Kaspersky: Milenijalci u proseku provode više od 7 sati dnevno onlajn, dok je 36% njih svesno da bi trebalo da unaprede svoje bezbednosne veštine. Takođe, 37% smatra da su previše dosadni da bi postali žrtve sajber kriminala.

Može se ispostaviti da je to velika greška, uzimajući u obzir nisku cenu po kojoj se osetljivi podaci mogu kupiti na dark vebu, što naglašava rasprostranjenost sajber kriminala: na primer, cena medicinske dokumentacije kreće se od 1 do 30 dolara, a skenovi pasoša, na primer,  koštaju od 6 do 15 dolara. Ipak, zlouptreba osetljivih informacija samo je jedna od opasnosti koja može prouzrokovati stvarne posledice za korisnike interneta. Javna deanonimizacija osobe na internetu, poznata i kao doxing, takođe može imati strašne posledice, kao što ovaj primer pokazuje: nakon otkrivanja privatnih informacija, novinarka iz američkog muzičkog časopisa Pitchfork primila je brojne pretnje na Twitter-u, uključujući pretnje da “joj se spali kuća”. Fanovi pevačice Tejlor Svift (Taylor Swift) su se žalili na recenziju njenog poslednjeg albuma, koja po njima nije bila dovoljno pozitivna, i objavili su telefonski broj i kućnu adresu recenzenta.

Ovakav incident možda zvuči ekstremno – ali doxing ne samo da predstavlja pretnju po ljude koji se bave određenim profesijama, poput novinara, u obliku otkrivanja privatnih podataka; u osnovi, doxing ugrožava odnose svih žrtava sa rodbinom i prijateljima, kao i njihovu karijeru. Selektivnim otkrivanjem ličnih podataka, na primer, kada su oni neugodni, napadači namerno nanose štetu. Budući da poslodavci sada često pretražuju LinkedIn, Instagram, Facebook i Twitter kako bi proverili jesu li zaposleni i oni koji se prijavljuju za posao ugledni, otkrivanje određenih osetljivih podataka tako može značiti gubitak društvene reputacije ili finansijskih prihoda.

U tom kontekstu, Vladislav Tuškanov (Vladislav Tushkanov), stručnjak za privatnost iz kompanije Kaspersky, preporučuje razvijanje svesti o bezbednosti i pažljivo rukovanje ličnim podacima na internetu: „Internet je izuzetno mesto koje nam je pružilo mogućnosti da izrazimo svoju individualnost kao nikada pre. Ipak, kao i bilo čemu drugom, tome moramo da pristupimo odgovorno. Kada vodite računa o vašoj onlajn privatnosti i preuzimate kontrolu nad onim što je na internetu dostupno o vama, treba da sledite dva glavna principa: znajte šta oni znaju i uklonite ono što možete. Danas su nam dostupni brojni alati koji pomažu korisnicima da povrate svoje pravo na privatnost ili barem da uspostave određeni nivo kontrole nad informacijama koje dele – ili su delili u prošlosti. Iskoristite ih. “

Kako biste izbegli zloupotrebu podataka i podigli nivo bezbednosti prilikom onlajn izražavanja, kompanija Kaspersky predlaže sledeće:

• Pretražite svoje ime na Google-u. Ako znate koje su informacije o vama javno dostupne, moći ćete da razumete šta se od toga može iskoristiti protiv vas. Ako vaše ime nije uobičajeno, možete da se pretplatite na Google notifikacije kako biste saznali da li se nešto o vama pojavljuje negde na internetu.
• Isprobajte takozvane “people search engines” koji omogućavaju sprovođenje pozadinske provere ljudi koristeći otvorene veb podatke ili državne evidencije. Objavljivanje ove vrste podataka na mreži može biti nezakonito, u zavisnosti od zemlje, pa se dostupnost takvih veb-sajtova razlikuje u različitim jurisdikcijama.
• Pregledajte objave na svojim društvenim mrežama: proverite postoje li geografske oznake mesta na kojima se često nalazite, poput kuće ili kancelarije, ili fotografije koje mogu da otkriju njihove lokacije. Proverite podešavanja privatnosti i koristite opciju za sakrivanje starijih objava koje mogu da sadrže osetljive informacije, kao što su na primer imena vaših rođaka.
• Koristite rešenja koja aplikacijama ne dozvoljavaju nepotrebno praćenje vaših uređaja.
• Ako mislite da se podaci o vama na internetu mogu upotrebiti protiv vas, pokušajte da ih uklonite. U slučaju društvenih mreža to je obično relativno lako: ili uklonite objave sa privatnim podacima ili svoj profil učinite privatnim.
• Imajte na umu da, osim društvenih mreža, postoji i mnogo drugih aplikacija koje imaju društvenu komponentu i mogu otkriti informacije o vama, od jezika koje učite do vašeg nivoa seksualne aktivnosti. Obratite posebnu pažnju na aplikacije koje beleže neku vrstu geopodataka, poput aplikacija za praćenje kondicije. Proverite da li je vaš nalog u tim aplikacijama privatan.
• Procenite koje ste usluge koristili – poput onlajn prodavnica, raznih aplikacija na društvenim mrežama, check-in aplikacija i slično. Ako ih više ne upotrebljavate ili ne biste želeli da se informacije o vama koje se nalaze na njima bilo gde pojavljuju, zahtevajte brisanje svojih podataka od ovih organizacija. U suprotnom, proverite da li veb-sajt sadrži obrazac za žalbu ili uklanjanje podataka i upotrebite ga. Ako ne, pokušajte da kontaktirate administratore direktno. Ako vaš pravni sistem ima stroge zakone o privatnosti podataka, poput GDPR-a ili CCPA-e, servisu je lakše da samo ukloni vaše podatke umesto da se suoči sa regulatorom i velikim novčanim kaznama.
• Ako je neke podatke nemoguće ukloniti sa izvora, možete tražiti da pretraživač ukloni linkove ka veb-sajtovima koji sadrže vaše privatne podatke iz rezultata pretrage tako što ćete iskoristiti takozvano pravo na zaborav. Hoćete li u tome uspeti, zavisi od pretraživača i jurisdikcije.

Saznajte više o doxing-u i kako možete da sačuvate bezbednost svojih ličnih podataka na Securelist.