Činjenica je da smo po standardu daleko iza razvijenih zemalja sveta. Tokom devedestetih sve je polako propadalo i taj se trend nije zaustavio do današnih dana. Priče političara o povećanju životnog standarda više su postali fraza nego realnost. U svetu visoke tehnologije takođe smo daleko na začelju i, iako naši obrazovani ljudi relativno lako dolaze do dobro plaćenog posla negde u inostranstvu, opšti trend je – stagnacija. Ironija je da ovakvo stanje traje već gotovo dva veka!
Gde je tu IT?
Ide ona reklama na TV-u gde šaljivi bradonja kaže „‘ajd’ sad ti, jes pa da budem ajti ko ti!“ Ali, zanimanja usko vezano za industrije informacionih tehnologija su na ceni. Opet, plate u sektoru IT-a su uvek bile za nijansu veće od nekog proseka, ali daleko od toga da se može reći da su sjane. Prosto kod nas se kroz gotovo dve decenije u ekonomskom smislu mnogo eksperimentisalo sa ovom granom industrije. PDV je smanjen pa povećan, pa opet korigiovan, carine su i dalje drakonske, a plaćanja elektronskim putem su na nivou novorođenog deteta. Industrija oko oporavka podataka nakon gubitka je i dalje izložena velikom pritisku. U zemlji od samo 7 miliona ljudi ima skoro deset servisa i kompanija koje se reklamiraju da vrše ovu uslugu. Samo dve su zapravo specijalizovane i, verovali ili ne, 90% svih slučajeva će na kraju i završiti kod njih.
Mit o velikoj lovi
Ove kompanije su tokom godina bile izložene raznim pritiscima. Neki su tražili usluge, drugi ucenjivali, pa su kompanije bile primorane da se odreknu svog profita kako bi opstale. Mnogi su verujući u mit o lakoj zaradi ulazili u poslovne poduhvate u ovom sektoru bez prethodno razrađenih pravila i procedura. Na kraju, sve su ovo platili upravo oni koje su podatke i izgubili!
Zapravo je sve gore navedeno dovelo do toga da su cene usluga spašavanja podataka u Srbiji u rangu cena onih u Indiji ili Pakistanu. Jedna istraživačka organizacija za statistiku u oblasti ove industrije je došla do podataka da je cena usluge spašavanja podataka direktno u vezi sa bruto nacionalnim dohotkom po glavi stanovnika. A naš je ektremno nizak!
Nedosanjani san o izvozu
Nije redak slučaj da naši ljudi na radu u inostranstvu tokom praznika ili poseta donose medije svojih prijatelja na pokušaj oporavka podataka i da su cene za isti nivo usluge i kvaliteta cesto i do 10 puta niže od onih u inostranstvu.
Nije u inostranstvu sve skuplje 10 puta, daleko od toga. Ali je loša platežna moć našeg čoveka dovela ove kompanije do toga da je jedini način da opstanu dalje snižavanje cena.
Vlasti su ostale gluve na naše molbe o relaksiranju pravila o privremenom uvozu, tehničke pomoći oko pronalaženja strateških partnera u inostranstvu i na kraju krajeva omogućavanju normalnog poslovanja. Za preko deceniju koliko u Srbiji postoji ova industrija nije se još dogodilo da predstavnik vlasti ponudi bilo kakav predlog koji bi doveo do toga da se ova usluga uspešno plasira u inostranstvu, a država kroz porez zaradi novac. Pitate se i dalje zašto je usluga spašavanja podataka mnogo jeftinija kod nas nego u inostranstvu? Zbog nemara!
Izvor: Laboratorija za spašavanje podataka Data Solutions
You must be logged in to post a comment.